ПРАВОСЛАВЉЕ
 
 

 

ВАСКРС


Празник који враћа наду

Верници Српске Православне Цркве радују се Васкрсу-празнику посвећеном оном тајанственом догађају од пре два миленијума,када је после мучења и смрти на крсту Господ Исус Христос васкрсао из мртвих.Тај догађај је тако пресудно утицао на развој људског рода , да се читава историја поделила на време пре и после Христа.

За две милијарде хришћана у свету ,Васкрс је без сумње највећи и најлепши празник.То је и најстарији хришћански празник , центар свих покретних празника у току календарске године , веза са празницима старог завета. Уједно је Васкрс и централни догађај хришћанске филозофије и религије , по којој ја Христос устао из мртвих и показао тиме своју божанску моћ.

Не називају случајно стари црквени оци Васкрс „царицом дана“,“празником над празницима“и „свечаношћу над свечаностима“. Он то заиста јесте – да није васкрсења , живот на земљи не би имао смисла ни оправдања. Васкрс је тријумф живота над смрћу и добра над злом. Бог шаље на земљу свога Сина јединородног , једино чистог и безгрешног , који узима на себе све грехе људи и искупљује је их својом крвљу. Зато Васкрс представља помирење људи са Богом и Бога са људима.

Да није овог празника , и да Христос није васкрсао , што каже свети апостол Павле , узалуд би била вера наша , узалуд проповед наша. Христос ја својим васкрсењем указао људском роду пут. Могао је он имати живот какав је имао , могао је у она времена говорити и приповедати , могао је и умрети на крсту – али да није васкрсао , све би узалуд било.

Зато празник васкрсења Христовог читавом људском роду враћа наду.

Има дана када се човек ужасне над лошим стварима које нам се догађају. Као народ смо на крсту , али крст значи и васкрсење. Зато , где има и вере , и васкрсења ће бити. Једна песма у цркви каже: „Велики си , Господе , и чудна су дела твоја , и нема те речи која ће бити кадра да опева твоја чудеса''. 

Васкрс је  покретни празник 

Када ће тачно у току године да падне Васкрс , зависи од више околности. Главни покретни празник од кога зависе празници других покретних празника у току године слави се увек у недељу , и зато је свака недеља за вернике мали Ускрс.

У опредељивању датума Васкрса важи следеће правило: пада у прву недељу после пролећне равнодневнице и после пуног месеца , а уколико се поклопи са јеврејском пасхом , помера се за још једну недељу дана. Ова правила утврђена су на Првом васељенском сабору 325. године у Никеји стим што западна црква примењује нови а наша стари календар. Најраније Васкрс може пасти 4. априла а најкасније 8. маја по новом календару( не може бити пре Благовести, ни после Ђурђевдана.)

Васкрс је највећи празник у хришћанској години, јер тада Црква доживљава централни догађај Христове победе над смрћу. То је дан радости вечне, јер тада је Христос доказао своју Божанску моћ када је сломио најјаче оружје у рукама Сатане а то је смрт. На тај  велики дан испунило се очекивање и жеља свих праведника и пророка од Адама до Јована Крститеља. Зато света мати Православна Црква , пева на Ускрс овако:
''Ово је дан који створи Господ,
Радујмо се и веселимо у њему''
Васкрсењем свога тела из гроба Христос је крунисао све раније празнике, почев од Божића и Богојављења, па све до Лазареве суботе, Цвети и великог петка. И опет од Ускрса зависе велики празници Вазнесење и Педесетница.
На крсту је добровољно умро безгрешни Христос за нас грешнике. Он се жртвовао за нас да би нас избавио од робовања ђаволу и од вечне смрти. Сатанину злобу он је победио својом добротом и несебичном жртвом. Он се молио и за своје мучитеље, рекавши : ''Боже , опрости им, јер не знају шта раде...''
Својим чудотвотним васкрсењем Господ Исус Христос је отворио и нама пут у живот вечни. Он ће учинити у последњи дан да и наше тело васкрсне из гроба. И после ће  увек бити са Светом Тројицом и Богородицом, и са свима светима у Рају. На земљи је Господ Бог већ отворио врата раја – то је наша света Црква православна. Та тајанствена врата чувају ангели и светитељи. И да би неко могао да уђе у светињу, мора да зна лозинку. А лозинка се састоји из две речи поздрава и две речи отпоздрава:
Христос васкрсе!
Заиста васкрсе!

ВАСКРШЊА ЈАЈА

Код нас Срба обичај је да се за Васкрс спремају обојена и шарена јаја. На куваним јајима исписује се : Христос васкрсе, Срећан Васкрс и друго.Почетак овог обичаја је из раних хришћанских времена , када је следбеница Исуса Христа , Марија Магдалина изашла пред цара Тиберија, поздравила га речима ''Христос васкрсе'' и пружила му на дар офарбано јаје. Од тада свуда у дане Васкрсења Христовог припремају се ускршња јаја као симбол Васкрсења Христовог.
Поред наведеног предања, чини нам се  да је прави симбол ускршњег јајета у следећем : као што пиле, без ичије помоћи споља, када дође време, сопственим моћима разбија љуску и излази на светлост дана, тако и Христос, сопственим снагама разбија окове гроба- смрти, васкрсава и доноси нови живот свима који  верују у Његову реч и божанску моћ.

                                                                                 Веронаука у кући

КРВОТОЧИВА ИКОНА СПАСИТЕЉА У МОСКВИ

14.децембра, у московској цркви Светих девет муценика из Кизицеска православни народ прави земне поклоне пред иконом Спаситеља из које се излива крв

Проторејеј Јован Букотин, сведок чуда, био је потресен овим видљивим знаком . У молитвеној потрешености он је узвикнуо : "О Господе, мој Господе сигурно те форисеји и садукеји нису тако распињали како Те ми распињемо својим гресима!" После ових речи излив крви се очигледно повећао..Отац Јован је отпочео да служи молебан и, за чудо док је молебан служен излив крви је престао.Али кад је молебан завршен, крв је опет потекла) увече тог дана отац Јован је однет у болницу и то је био његов крај).

Догађаји који су овде описани догодили су се у Оренбурском селу Державино, где су иконе у скромној соби једне просте сеоске куће у току од пет година излучивале миро.

А онда, на дан Вазвиздења Часнога Крста у години 2000, приметили су да се на икони Спаситеља појавила бледо црвекаста течност која се изливала из његове десне руке (коју је подигао да благосиља), а онда је потекала крв из отворене ране.

Касније,црвене мрље су се појавиле на коси Спаситеља као трагови трнове круне и из њих је крв липтила незадрживим током. Ове крваве бразде су текле заједно са браздама мира и постаје су светло скерлетне боје .Током времена истицање крви се знатно појачало.Крв тече низ икону и преко лица Спаситеља густим током, груша се, образујући згрушане тачке и тамне мрље.

 

"Господ нам је показао своју милост", каже Сергеј, архиепископ Самаре,који је дао благослов да се иконе могу пронети сиром Русије. "Љзди стоје у веома дугим редовима да се макар само приближе овим иконама.Уз то ово нису старе иконе, нису малене, већ су стампане на папиру.Ја сам имао прилику дапосматрам како се миро појављује на површини икона у виду мирисних капљица и онда се слива на доле . А поред тога, чак низ један бакарни крст миро се слива у исто време када и на иконама. Ово је веома редак случај!"

Подједнако ретко се дешава да икона крвари: када сам први пут чуо о томе, нисам могао а да не сумњам. Црква је веома скрупулозна у свом присуству појавама ове природе, веома брижљиво проверава аутентичност чуда .Али кад асам први пут видео ову икону, све сумње су исчезле. Из спаситељеве главе на икони црвени токови директно из трагова убода трнове круне и ја сам осетио природни мирис крви . А када су извршили хемијску анализу течности која се изливала, установило се да је то права плазма људске крви.

"Управо исто онако као у првим вековима хришћанства, Господ нам показује чуда да би нас ојачао у вери и. можда да би нас припремио за тешка искушења у будућности."

Са неизречивом љубављу и болом Господ гледа на нас, охоле, грешне људе, како укивамо нове ексере у Његове крваве руке.

 

са руског на енглески превео Dzan Hudanis

са енглеског на српски превео прота Матеја Матејић

МИСЛИ О ДОБРУ И ЗЛУ

Лако је научити животињу. Лако је научити простака. Али је тешко научити онога, ко је научен већ постао учитељ другима.

Поглед

Очи су тачка сусрета душа, рекао је један мудрац. Погледом се душа упија у душу. Поглед је као лампа, са којом ми улазимо у туђу душу, да је испитујемо и познамо. Када погледамо слепцу у лице, ми узалуд тражимо тачку сусрета, и осећамо при том неку мистерију, која нас мори као да чујемо жубор реке понорнице под ногама, или као кад видимо кућу без прозора.

Поглед је врло јак канап, којим природа везује човека за себе. Чулном човеку сва се природа представља једино у формама. Он се зауставља код сваког предмета и његово чуђење пада на сваку форму. Духован човек пак растапа огњем свога ума све форме у некакав првобитни елемент и чуди се над тим једним елементом. Али и ово је само почетак духовности.

Не веруј срећи

У богатству мисли, како ћеш са достојанством сносити сиромаштину.

У сређи мисли, како ћеш са достојанством сносити несрећу.

Када те људи хвале, мисли како ћеш са достојанством сносити њихове поруге.

А целог живота мисли, како ћеш с достојанством умрети.

Чудо

Добро дело је чудо, које два срца чини срећним. Зло дело је одсуство чуда, које два срца суши.

Гле, нико не говори о чуду када се трава суши, а сви говоре о чуду када трава расте.

Вера и вера

Што је год више неверовања у неверујућих то јача вера у верујућих. Изгнавши добру веру из себе неверујући остају са злом вером. Изгнана пак добра вера из њих невидљивим путевима прелази у верујуће. Изгнавши злу веру из себе верујући остају само са добром вером. Изгнана пак зла вера из њих невидљивим путевима прелази у верујуће. Шта год зла вера добија у множини то добра вера добија у јачини. И обрнуто.

И тако од увек за увек иста је мера вере у свету. Не бој се за веру у Бога.

Никад се не бој онога чега се Бог не боји.

Свет нас плаши, истина храбри

Сунце нам открива слова;ум нас учи читању речи, а једини Бог је веза међу речима и смисао њихов. Живот нас учи пролазности, смрт потврђује лекције живота а Бог одбацује обе лекције.

Епископ Николај Велимировић

ПАСТИР И ЦАР

Живео је негде далеко један цар и под старост својих дана поче нешто тужити. ”Ето, рече он – ја у свом животу све сам видео, није било ствари, која је доступна човечијем оку, коју ја нисам видео. Само једно што у своме животу нисам сазнао, нисам видео Бога. Хоћу да Га видим!”И издао је наредбу својим дворанима, мудрацима и свештеницима .”Ако ми не покажете Бога, све ћу вас заробити и казнити тешком казном”. Рок им је дао - три дана.

Тешко је било свима у двору, погнуше главе дворани и очекиваху смрт. Трећег дана, при крају рока, баш у подне, позва их цар. Занемeла уста мудраца, свештеника и дворана – и грозна реч пресуде беше већ готова на царевим устима, кад пред њега изађе пастир, који је дошао с поља и рече:

”Господару, реци твоју жељу, ја ћу је испунити.”

”Добро, - рече цар, али пази да ти не слети глава са рамена!

Пастир изведе цара напоље, показа му на сјајно сунце и рече – ”Гледај!”

Подиже цар главу горе к сунцу, хтеде гледати, али зрак сунца удари му у очи и он саже главу затварајући трепавице.

”Шта ти хоћеш да ме ослепиш ”? рече он пастиру.

Господару, - рече му тада пастир, :то је само један део од Божјих творевина. Само мали знак Његове величине, мали ћошић разбуктеле ватре Божије. Како ти то хоћеш прићи к Њему и видети слабим сузним оком. Тражи да видиш Бога неким другим очима.

Видим да си паметан и ценим разум твоје душе.

Одговори ми на још једно питање: Шта је било пре Бога?

Пастир се помисли па рече : Молим те, господару, немој да се љутиш-број!

Цар поче!

Један, два… Не, не, рече пастир; није тако. Почни пре једног.

Како то може. Пре једног нема ништа. Мудру си реч казао, господару. И пре Бога није било ничега.

Још више се допало то цару и рече пастиру:

Наградићу те богато, само ми одговори на још једно питање. Шта ради Бог?

Види пастир да се одобровољио цар па рече :

Добро одговорићу ти и на то питање, само ми испуни моју жељу; промени се са мном оделом, и то на време.

Цар скиде са себе одело и обуче у њега пастира, а сам узе његово одело и обеси о врат торбу пастирску. Пастир се попе на престо, узе скипар у руке и показа на цара који стајаше испод његових ногу са торбицом:

Ево шта ради Бог. Једне пење на престо, а друге скида.И опет се пресвуче у своје одело.

Замисли се цар дубоко, дубоко му падоше на душу пастирове речи и одједном засветлевши од велике радости, он ускликну.

Ето сад видиш Бога!

Лав Толстој

ГЛАС НЕРОЂЕНОГ ДЕТЕТА

Мама, дозволи ми да живим… Ти – моја једина мама. Ја те волим од самог почетка, зато што живим у теби. У нама тече иста крв. Ја чујем сваки откуцај твога срца. Радујем се кад се ти радујеш, тужан сам кад си ти тужна. Осећам сваки твој бол, страх, и на мене се слива сва твоја огорченост.

Ти мислиш да ћу те омести у твојој каријери и слободи, и зато што је могуће брже хоћеш да ме се ослободиш, још нерођеног, по речима лекара – ”угрушка крви”. Али ја ти кажем – жив сам. Замоли лекаре да укључе ултразвучни апарат, видећеш тада ко говори истину. Не слушај никога, осим мене. Лекари не знају, или неће да знају, какав ће твој живот бити након тога, када се ослободиш мене. Ја те жалим, моја мама. Ти се надаш, да ћеш наћи срећу у својој животној каријери, али спокој, који ћеш изгубити, нико и ништа не може ти вратити. Ти говориш да немаш услове да ме одгајаш. Ја те разумем и не питам много. Ти, вероватно, знаш, да постоје многе организације, које помажу таквима, као што сам ја. Постоје такође људи, који желе да имају децу, они би ме прихватили. Не убијај ме. Ја морам да живим, АКО НЕ С ТОБОМ, ОНО РАДИ ТЕБЕ.

Када будеш усамљена, од свих напуштена и несрећна, ја ћу те наћи, бринућу о теби, приљубићу те на срце. Пристани, послушај ме. Ја знам да ме ниси планирала. Али баш ти си мени била дана и ја сам те заволео, јер сваки човек има само једну јединствену маму. ДОЗВОЛИ МИ ДА ЖИВИМ… И ТИ ЗБОГ ТОГА НИКАД НЕЋЕШ ЗАЖАЛИТИ.

Твој малишан

Са интернет презентације www.noabort.net

СТОП АБОРТУСУ !

СТОП БЕЛОЈ КУГИ !

СРПКИЊЕ, РАЂАЈТЕ ДЕЦУ !

Уредништво

 

ПРИЧА ЈЕРОМОНАХА ГЕРАСИМА ИЗ МАНАСТИРА ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ


Трагови у песку

Сањао сам да сам ходао плажом у друштву Господа и да се у ткању мог живота огледају сви моји дани. Гледајући уназад филм мога живота видео сам два трага у песку.Један је био мој, други Господњи.Тако смо и даље ходали до краја мојих дана.Тада сам застао и погледао уназад. На извесним местима видео сам само један траг… А та места су одговарала најтежим данима мога живота, данима најгоре стрепње, највећег сртаха, најљућих болова… Онда сам га упитао: Господе, рекао си да ћеш бити са мном сваки дан мога живота, и ја сам пристао да живим с тобом. Па зашто си ме оставио самог у најтежим моментима живота? А Господ одговори : Сине мој, ја те волим и рекао сам да ћу с тобом ходати све време, и да те нећу ни минута оставити. Ја те нисам напустио. Дани када си видео само један траг у песку били су дани када сам те носио.

СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ ДОМ

Треба да има :
Свето писмо , икону крсне славе , Христову и Богородичину ,Светог Саве , крст , кандило , кадионицу , свећњак , босиљак , тамјан , читуљу , календар.
Треба са чита :
Свето писмо , Православље , Мисионар , Светосавско звонце , Житија светих , остале верске часописе , дела надахнутих хришћанских писаца.
Празнује :
Све празнике наведене у ”Веронауци”
Учествује :
У недељним и празничним богослужењима.
Моли се :
За здравље чланова дома , својих кумова, родбине, пријатеља, ; за богопознање својих непријатеља, за мир у целом свету ; за живот по Божјој вољи у целоме свету.За покој душа својих предака, умрле браће, сестара, деце, родбине, кумова, пријатеља и познаника.
Чува :
Духовно благо својих предака, а крсну славу као највећу светињу.
Стара се :
О верском и моралном васпитању својих чланова, а нарочито деце.
Сведочи :
Хришћанске врлине свијим часним и одговорним животом.
Живи :
У слози љубави.
Проповеда :
Христа као Алфу и Омегу свога бића.
Помаже :
Градњу храмова и све мисијске акције своје Цркве.
Дочекује пароха у своме дому ради вршења верских обреда.

Веронаука у кући

СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ

Осам дана после рођења Сина Божјега наденуше детету име Исус, што значи Спаситељ. Тако анђео беше рекао Светој Дјеви Марији.
Кад је Исусу било четрдесет дана,Света Дјева Марија и Јосиф донесу Га у храм да га по закону посвете Богу.
На то уђе у храм седи свештеник Симеун. То је био праведан и побожан човек и Свети Дух му беше казао да неће умрети док не види Христа Спаситеља. И тога дана рече му Свети Дух да дође у цркву, јер ће ту наћи Христа. Симеун приђе, узе дете на своје руке и хвалећи Бога рече: ”Сада отпушташ с миром слугу свога, Господе, по речи својој; јер видеше очи моје Спасење твоје”. Ово значи да сада Симеун може мирно да умре, јер је видео Спаситеља, као што му беше Свети Дух рекао.
Затим се Света Дјева Марија и Јосиф са Исусом вратише у Витлејем.
За успомену на овај сусрет Симеунов са Сином Божјим имамо празник Сретење, који се празнује 2 / 15. фебруара.

Веронаука у кући

ПРАЗНИЦИ У КУЋИ

Празници су дани посвећени животу и раду Господа Исуса Христа, Пресветој Богородици или светитељима.
Празнике делимо на : Господње, Богородичне и светитељске.
Господњи празници су :
Божић, Богојављење, Цвети, Васкрсење Господње , Спасовдан, Духови, Преображење Господње и Крстовдан.
Богородични празници су :
Мала Госпојина, Ваведење, Сретење, Благовести и Велика Госпојина.
Светитељски празници су :
Св. Јован, Св. Сава, Св. Никола, Св. Георгије, Св. Димитрије, Света Петка и сви други празници наведени у православном календару.
Поред ових празника имамо и дане – празнике посвећене Анђелима и Арханђелима.
На свим празницима служе се одређена богослужења : вечерња, јутрења и Св. Литургија.
За време Великог Часног (Ускршњег) поста, на Велики петак и Велику суботу служе се посебна богослужења.
Пете седмице Великог (часног) поста служи се увече у среду прво бденије, у петак друго бденије а страсне седмице на Велики четвртак служи се треће Велико бденије.
На Велики петак служи се посебно богослужење са изношењем плаштанице. Народ целива плаштаницу до дубоко у ноћ.

Веронаука у кући

КРСНА СЛАВА

У нашем народу је обичај да се слави крсна слава. То је светитељ који се слави по црквеном календару као заштитник наше лозе и наше породице , већ више од хиљаду година. Тог дана су крштени наши преци.
Наш народ је побожан и верујући од давнина.Кад су примили хришћанску веру , показали су своју веру по примеру светих и побожних људи. Када се догодило што знаменито, спасоносно и избавитељско, славио се светитељ тога дана по календару, као празник. Исто тако појединци када су доживели неку животну радост , избављење, испуњење жеље , славили су тај дан са захвалношћу Богу и светитељу као посреднику и заступнику пред Богом.
Наши преци су памтили тај свети дан када су били крштени , и предавали потомцима у аманет да сваке године прослављају тог светитеља који је био сведок пред Богом да су наши стари искрено примили часни крст , крсну славу , преко тога светитеља.
У нашем народу славе се многи светитељи , а највише српских домова слави Светог Николу , Светог Архангела Михаила , Светог Јована , Светог великомученика Ђорђа , Светог Димитрија , Свету Петку и друге…

СВЕТИ САВА

Треба претпоставити да сви срби о Светом Сави зхају макар основне податке.
рођен је 1175. годинекао најмлађи син Стефана Немање, велико жупана српског. На Крштењу је добио име Растко. Од младости отац га припремао за владарску улогу,па му је ,док је стасао , дао на управу Хум.Политичка улога младоме Растку није лежала на души. Као и сваки велики дух који превазилази тренутне улоге, Млади Растко више је размишљао о делима која су вечна, блиска Богу. У томе му је помисао божији помогао, шаљући Светогорске калуђере на двор његова оца Стефана Немање. Они су га упутили у тајне божије и омогућили му да се у потпиности преда Богу .То је било остварено Рстковим одласком на Свету Гору .
Овде се Растко монаши и постаје Сава .
Добивши самосталност Српске Православне цркве 1219. године, он је одмах организовао црквени зивот на корист цркве и народа.
Ударио је темеље просвете, а црквене посебно, проповедајући веру и морал, засноване на библији.
Два пута је одлазио на гроб господњи, подизао је манастире, најзначајнији је онај које подигао са својим оцем Стефаном Неманјом - Хиландар. После је и самог оца приволео да се посвети монашком животу и довео га у Свету Гору да ту проведе своје последње дане угађајући Богу.
Сам Свети Сава се представио Господу 12/25 јануара 1236 године у Трнову у Бугарској .Ту је на повратку са гроба Господњег служио свету литургију ,а убрзо након тога преминуо. Одатле му је тело пренесено у србију у манастир Милешево .
Било би природно очекивати да се, што се тела тиче, ту заврши биографија Светог Саве али после његове смрти дело му је све више расло у српском народу. Његово име Постало је симбол нације и свега онога што она у себи носи као велике вредности. Вера, Култура , Историја - добијали су изглед Светосавља . Што је више расла потреба за политичком слободом, све више је име Светог Саве шпчело блистати као путоказ у борби за ослобођењем од турака. бог тога су његове мошти 1594. године турци спалили нна Врачару мислећи да ће тако успети да униште утицај Светог Саве на вољу српског народа за ослобођењенм. али, после тога, он је за српски народ постао не само светац , светлији него раније него и духовни уједнинитељ свих Срба око Христа и Боже правде.
Свети Сава је постао симбол Српске нациј